Modernizacija i socijalna država 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20

САДРЖАЈ:
1. УВОД ................................................. .................................................. ............. 3
2. ОДРЕЂЕЊЕ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ И СРОДНИХ ПОЈМОВА .................... 4
3. СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА КАО ПРОДУКТ Модернистичког
ПРОЈЕКТА ................................................. .................................................. ... 7
4. ПРОМЕНА ПАРАДИГМЕ - ЈЕ ЛИ СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА
Постали застарели ИДЕЈА? .................................................. .......... 12
5. УСУСРЕТ глобалном друштву КСКСИ. ВИЈЕКА ....................... 15
6. ЗАКЉУЧАК ................................................. ................................................ 18
7. ЛИТЕРАТУРА ................................................. .............................................. 19
Паге 3 3
1. УВОД
Од када је човека и његове смислене акције која се заснива на некоме плану, а који за
свој циљ има унапређење квалитета живота, можемо говорити о поступцима који су стварали
основне претпоставке друштвеног развоја односно модернизације у најширем смислу.
Социјални напредак у којем равноправно могу да учествују сви припадници неке заједнице, као
гаранција сигурније будућности, тако постаје друштвени идеал, еутопијска жеља која, међутим,
ипак врло ретко (ако уопште икада) постаје и темељна вредност на којој се одређена заједница
гради.
Од антрополошке еволуције палца, као биолошког предуслова модернизације, па преко перцепције
могућности употребе оруђа у сврху претварања натуре у културу, а која је уједно довела и до
првих економских односа међу људима и заједницама, све до разоткривања структуре људског
генома крајем КСКС века, управо је модернизација оно што се може излучити као главна
последица оваквих човјекових одабира.
Стога се социолозима као проуцаватељима друштвене теорије и стварности појам модернизације
кристалише као један од штабних интересних подручја анализе. Правилно вредновање и
разумевање процеса модернизације, као и целог сета осталих процеса који су директно или
индиректно повезани са модернизацијом, сасвим сигурно је незаобилазни предуслов односно
цондитио сине куа нон сваког научног рада. При том, оштрица научне анализе није или не
би требала бити усмерена само на изучавање употребљене терминологије, већ она мора
садржавати јасне ставове, представе, па чак и упутства о томе што се и како има предузети да би се у
потпуности реализовала темељна вредност науке - опште добро. Ако под општим добром
подразумевамо подизање квалитета живота свих припадника друштва, а које постаје могуће
управо кроз примену спознаја до којих је дошла науку, тада можемо закључити да појам
модернизације постаје и субјектом и објектом научног рада, јер проучавајући
модернизацију науку и сама учествује у стварању модернизацијског процеса. Бавити се
модернизацијом за науку тако представља уједно и бављење самом собом.
Лично, фасцинира ме могућност да бавећи се модернизацијом и сам могу да учествују у
модернизацијским процесима. То ми се чини једнако узбудљиво као да у свету који изнад свега

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]